Majka je rano naložila krušnu peć i pripremila žarač, drvenu lopatu za vađenje hleba iz peći i nož za zarezivanje hleba. Stavila je belu kecelju i brižno povezala kosu u maramu.

Brašno je prosejala na poseban sto, siniju. Umesto kvasca upotrebila je komlov i kiselo testo koje je sačuvala od prethodnog zamesa.
Prvi put je testo fermentisalo na siniji te ga je ponovo premesila rukama i oblikovala cipovke.

Stavila ih je u posebne posude, naćve, gde je testo pokrila platnom.Cipovke (okrugli hleb) je stavljala na drvenu lopatu te ih drvenim nožem zarezivala po strani i jednu za drugom stavljala u zagrejanu peć iz koje je ubrzo počeo dolaziti opojni miris svežeg hleba.

Pečenje hleba je nekada bio svečani obred. Krušna peć je bila ukras svakog doma i ponos domaćina. Hleb je bio više nego samo hrana. Predstavljao je simbol sigurnosti, blagostanja, preživljavanja, ...

U našim pekarama umemo ceniti simbol i nasleđe koje hleb nosi.