Nekad lokalna pekara, započela je ambiciozan plan da osvoji petinu srpskog tržišta, i on trenutno teče kroz velike investicije: izgradnja fabrike pekarskih proizvoda u Beogradu, nova linija lisnatog testa u Subotici, otvaranje proizvodno-distributivnih centara po celoj Srbiji i samostalnih i franšiznih radnji.

Lider na srpskom tržištu brašna i testenine, subotička AD Kompanija Fidelinka ove godine obeležava šest decenija poslovanja i drugu godinu svog najambicioznijeg potomka Fidelinka Pekare d.o.o. „Sve se oko pekarstva brzo dešavalo. Jedan od vlasnika kompanije doneo je ideju da Fidelinka ide od njive, od žita, do konačnog potrošača. U tom lancu hleb je jako zastupljen i tako je nastao projekat da imamo sve od njive, mlina, pekare, do prodajnog lanca.

Finansijski, pekarstvo u Fidelinki svake godine ima sve veći udeo, sada oko 20 odsto, a treba uzeti u obzir da je mlin sa svojim žitaricama jak, tu se okreće mnogo para. Taj deo od 20 odsto je dobar, naročito što svake godine rastemo najmanje 30 odsto. Po učešću prvi je mlin, pa pekarstvo i fabrika testenina", kaže u intervjuu za „Vreme" generalni direktor Fidelinka Pekare Branko Lavrenčič.

Pekara, svakako, tu neće stati. Lavrenčić ističe njenu nameru da postane najjači deo Fidelinke: do kraja 2010. ona će predstavljati više od pola kompanije. Ovako ambiciozan plan teče kroz velike investicije: izgradnja fabrike pekarskih proizvoda u Beogradu, nova linija lisnatog testa u Subotici, otvaranje proizvodno distributivnih centara po celoj Srbiji i samostalnih i franšiznih radnji. Sve to jako je skupo, Lavrenčič kaže „kao oko u glavi", ali Pekara ima snažnu vlastitu finansijsku potku.

„Investicije finansiramo iz sopstvenih sredstava, doduše uzimamo kredite i lizinge, ali iz tekućih prihoda otplaćujemo rate i kamate. Realizacija u prvih devet meseci bila je 350 miliona dinara, a profitabilnost 8,5 odsto." Direktor Pekare ipak tvrdi da prava ambicija ni vlasnika (fizička lica) ni njegovog tima nije da ova firma bude najveća u Fidelinki. „Biće nam drago ako i drugi povećaju proizvodnju", kaže. Ali, objektivno, pekarstvo ima najviše šansi, a sa njima i plan - postati lider u Srbiji.

Drugi, pa prvi: „Srbija dnevno konzumira 2000 tona pekarskih proizvoda, preko polovine se proizvede u malim zanatskim pekarama, ostalo u velikim industrijskim pekarama. Tu je 25 značajnijih pekara, a mi smo sa 35 do 40 tona dnevne proizvodnje već na drugom mestu. Imamo ambiciju da naš udeo bude deset odsto u naredne dve do tri godine, a to bi bilo 200 tona dnevne proizvodnje. Znači, treba sedam puta da povećamo proizvodnju do 2010. godine, ali vlasnici kažu da moramo još ambicioznije da rastemo, čak na 350 tona", najavljuje planove Lavrenčič.

„Naša namera je da podmirimo deset odsto potrošnje, a toliki udeo sada nema nijedna pekarska industrija. Ali, ambicija će rasti, znamo da ne možemo dostići 50 odsto, nijedna pekara to ne može, ali 20, 30 odsto može." U Srbiji se dnevno troši 100.000 jedinica raznih proizvoda Fidelinka Pekare, a to je, prema Lavrenčičevoj računici, dovoljno da se snabde ceo jedan grad sa nekih 80.000 stanovnika. Sudeći prema onom što nam je rekao direktor Pekare, ona je već prevazišla epitet lokalne i uskoro će praviti toliko hrane da će moći da namiri potrebe stanovnika nekoliko gradova.

„Investirali smo 1,5 miliona evra u novu liniju lisnatog testa u Subotici, tako da ćemo sadašnji kapacitet od 1,5 tona dnevno povećati prvo na pet, pa na deset tona. Linija će proraditi do maja 2008, ali već sada kupci iz Hrvatske pokazuju interes za uvoz. Srbija otvara vrata i sve je bliže EU-u, na dobroj smo poziciji prema Mađarskoj, tako da Fidelinka ima ambiciju da i u pekarstvu bude regionalni igrač. Ali, opredelili smo se da prvo ostvarimo dobru poslovnu priču u Srbiji, jer ako je ne znamo tu, onda nemamo šta da tražimo napolju", objašnjava Lavrenčič. Na tom putu dokazivanja vlastite vrednosti „kod kuće", Pekara je ušla u zaista veliku investiciju: 25 miliona evra za izgradnju fabrike pekarskih proizvoda u Beogradu, kapaciteta 50 tona za osam sati.

Fabrika u okolini Surčina biće završena do kraja 2008. i imaće liniju za sve vrste hleba, zatim liniju za pecivo: kajzerice, zemičke itd., a još dve linije, za baget i za lisnato testo, biće puštene u pogon u drugoj fazi. „Tu razmišljamo o maksimalnom kapacitetu od 120 tona na dan, stoje i u evropskim razmerama velika pekara Uz to, biće najlepša, sa galerijom sa koje će posetioci moći da gledaju ceo proces, ali biće i najsavremenija u Evropi, sa vrhunskom tehnologijom, najnovijom koja će u tom trenutku postojati. Biće skupo, ali takva fabrika se ne pravi da traje godinu, dve, mora ostati savremena bar još 15 godina." Lavrenčič dodaje da bi ceo sistem za proizvodnju 200 tona pekarske hrane na dan trebalo da bude gotov do 2010. U njega, osim subotičke i beogradske, spadaju i druge gradske pekare, a prosečna cena jedne, kapaciteta od deset do 15 tona, iznosi oko milion evra.

„Cilj nam je da po celoj državi postavimo sistem proizvodno distributivnih objekata, gde će se i primati porudžbine. Ti centri biće prvo u Novom Sadu, Beogradu, Kikindi, Nišu, Paraćinu i Čačku, a posle i u drugim gradovima. Tu će se odvijati lokalna proizvodnja i finalizacija poluproizvoda iz Fidelinke, a sve to ćemo preko lokalne distributivne mreže slati do prodajnih objekata.

" Što se tiče drugih vidova širenja Pekare, Lavrenčič kaže: „Ne zatvaramo nijedna vrata i nećemo stati na proizvodnji od 200 tona dnevno. Sad vodimo razgovore sa vlasnicima pekara i ako se pojavi mogućnost da kupimo ili pripojimo neku od većih, to ćemo i uraditi." Mada tvrdi da u Fidelinki odlično znaju da hleba u Srbiji ima dovoljno, direktor Pekare smatra da ne postoji nijedan razlog da odustanu od povećanja proizvodnje. Otkud im, dakle, smelosti za takav plan.

„Prvo, vlasnici stoje iza nas, podupiru nas. Drugo, stvaramo dobar tim koji ne kaže: ajde kad ste već navalili, nego su ti ljudi ovde iz želje da ostvare zajedničku ambiciju - stvaranje najveće pekarske industrije u Srbiji", odgovara Lavrenčič u ime 190 zaposlenih i dodaje: „Srbija nije granica "

U svim marketima: Fidelinka Pekara ima samo jednu prodavnicu, u centru Subotice, dok je Brend & Co zasebna firma koja sada ima tri prodajna objekta i nameru da napravi veliki prodajni lanac. »Pekara takode planira da stvori lanac trgovinskih radnji, i franšiznih i vlastitih, ali i da ima svoj kutak u velikim sistemima. „Početkom 2006. skoro 80 odsto svih životnih namirnica prodavalo se u privatnim radnjama a preko 20 odsto u trgovinskim lancima, dok je danas taj odnos 60:40. Naša je prognoza da će na kraju 2010. godine 80 odsto prodaje biti u velikim lancima, a ostalo u malim privatnim zanatskim radnjama.

Zato smo odlučili da sa našim pekarama uđemo u velike trgovinske lance i sada radimo sa svima: sistemom Mercator-Rodić, sa Ideom itd., a sa Deltom smo čak napravili robnu marku", objašnjava Lavrenčič. „To, naravno, mnogo košta. Na primer, ako neki od tih lanaca otvara market u Nišu, a naša najbliža pekara je u Beogradu, onda moramo da odlučimo da li ćemo voziti 240 kilometara u jednom pravcu ili ne. Mi to radimo, a onda usput nalazimo nove kupce i ujedno tražimo lokacije gde ćemo otvarati svoje pekare."

On dalje navodi: „Naša filozofija je da budemo u svim marketima, s tim što u nekima nećemo imati sistem za finalizaciju proizvoda, a tamo gde će se obrađivati zamrznuto i polupečeno testo postavićemo pekare, i tu imamo tri nivoa. Prvi nivo su objekti gde nema naših radnika - na Molovim i Eco pumpama, kao i u marketima. Mi dajemo te peći, uglavnom male od četiri pleha naviše, kao i polupečene proizvode. Drugi nivo su pekare u marketima u kojima rade naši radnici, imaju veće peći i mogu praktično da proizvode ceo naš program. Treći nivo je prava pekara i imamo ih u najvećim marketima, u Rodicu M-u u Novom Sadu i u Beogradu. Ova u Beogradu je sigurno najmodernija pekara u Srbiji, jedina koja ima termouljne peći i novu tehnologija koja daje bolji kvalitet proizvoda. Još viši nivo ćemo postaviti u prozvodno distributivnim centrima po Srbiji."

U franšiznim pekarama, a Lavrenčič kaže da Fidelinka nije postavila ograničenje za širenje lanca ovih objekata, pravice se subotički brendovi. Ali, vlasnicima tih trgovina ostaviće mogućnost da prave svoje bureke, piće i sendviče kao dopunski program. „Sad vodimo intenzivne razgovore sa mnogim trgovinskim radnjama i naš je stav da moramo raditi na duge staze, tako da budemo zadovoljni i mi i vlasnici prodavnica.

Sombor, recimo, nema velikih pekara, ima 6O.OOO stanovnika, a sa okolinom 100.000 građana, a to je tržište koje nećemo zanemariti iako je na granici razdaljine za normalno snabdevanje iz Subotice, oko 60 kilometara. Zato idemo tamo sa franšizom. Hoćemo da udružimo kvalitete velikog industrijskog i zanatskog sistema.

Za neke pekare u Subotici pravimo hleb i dali smo im rabat kao da su naši kupci, od našeg hleba imaju zaradu", objašnjava puteve saradnje Lavrenčič. On kaže da je važno da se hleb i peciva spravljaju u Subotici, jer tako Fidelinka može da pazi na kvalitet. „Cilj nam je da osvajamo tržište Srbije sa kvalitetom proizvoda i kvalitetom usluge. To je težak zadatak, ali ne postoji bolji način za uspeh", smatra direktor Pekare.

Interesi i dogovor

Lavrenčič navodi daje daleko najjači proizvod u u pekarstvu Srbije hleb, 90 odsto. U Fidelinki je struktura nešto drugačija: specijalni proizvodi devet odsto, pecivo pet i lisnati program četiri odsto. Sva sirovina za pekarstvo ne potiče iz Fidelinke, već samo najvažnija - brašno. Vrednosno, oko 30 odsto sirovine potiče iz Fidelinke, ali količinski to je mnogo više. U ovoj trgovini unutar kompanije najizraženiji je čist interes.

„Sve potrebno brašno koristimo iz Fidelinkinog mlina, ali ako možemo da nabavimo kvalitetno brašno van kompanije, vrata su nam otvorena. Za biznis van kompanije, i mlinu su odrešene ruke. Zbog čega bi nama davao brašno jeftinije nego što ga može pro dati na tržištu. Moramo brinuti svako za svoj profit, ali u kriznim situacijama manjak neće mo osetiti mi, nego spoljni kupci, možda čak fabrika testenine, ali Pekara neće. To je dogo vor", objašnjava Lavrenčič.

Dvesta proizvoda

Subotička pekara proizvodi 200 vrsta pekarskih i poslastičarskih artikala. Od Neba, tu je sve, od bačkog belog pa do francuskog i raznih specijalnih vrsta. Asortiman peciva kreće se od puter i bavarskih kifli do dijetetskog programa. Paleta od lisnatog testa takođe je bogata a i kolači i torte osvojili su kupce. Ima tu mnogih specijaliteta, ali Lavrenčič ne mistifikuje ni recepte ni stručnjake.

„Znanje je univerzalno, samo treba naći put do njega. Mi idemo na sajmove, znamo kako rade čuvene pekare u Evropi, dovodio sam stručnjake koji su ovde obučavali radnike, naši ljudi bili su u drugim pekarama... Znanje se uzima, ali najteže je.doneti odluku šta ćemo mi da radimo, za mnogo godina unapred, za velike pare.

Vreme
29.11.2007